O‘ZBEK DAVLATCHILIGI TARIXIDA ARAB VA FORS TILLARINING DAVLAT TILI MAQOMIGA KO‘TARILISHI

Alisher Muzaffar o‘g‘li Egamberdiyev

Mirzo Ulug‘bek nomidagi O‘zbekiston Milliy universiteti o‘qituvchisi

Keywords: arab tili, islom dini, davlat tili, Arab xalifaligi, til siyosati, xorazm tili, xalqaro til, ta’lim tili, somoniylar, fors tili


Abstract

Mazkur maqolada Arab xalifaligi tomonidan istilo etilgan Turon hududida xalifalikning davlat tili hisoblangan arab tilidan davlat tili sifatida foydalanilishi, xalifalik til siyosatining mahalliy tillarga ta’siri yoritilgan. Arab tilining islom mamlakatlarida birinchi xalqaro ilmiy til darajasiga ko‘tarilgani, uning xalifalik hududida yagona ta’lim tili sifatida rivojlanish omillari tahlil qilingan. Somoniylar davriga kelib arab tili mavqeyining pasayishi va fors tilining davlat tili maqomiga ko‘tarilishi sabablari yoritilgan. Forsiy tilning ilm-fan tiliga aylanishidagi muammolar haqida ma’lumot berilgan.


References

Аширов А., Атаджанов Ш. Этнология. – Тошкент: Алишер Навоий номидаги Ўзбекистон Миллий кутубхонаси, 2007. 109-б.

Воҳидов Ш., Қодиров А. Шарқнинг машҳур сулолалари. – Тошент: Akademnashr, 2013. 60-б.

Жабборов И. Буюк хоразмшоҳлар давлати: қадимий тарих саҳифалари. – Тошкент: Шарқ, 1999. 140-б.

Ртвеладзе Э.В., Сагдуллаев А.С. Памятники минувших веков. – Ташкент: Узбекистан, 1986. 4-б.

Аҳмедов А. Улуғбек Муҳаммад Тарағай. – Тошент: O‘zbekiston, 2011. 36-б.

Бекмуҳаммад У. Беруний: Катдан Ғазнагача // Бекмуҳаммад У. Хоразм ва хоразмликлар. Биринчи китоб. – Бухоро: Дурдона, 2022. 36–37-б.

Жабборов И. Антик маданият ва маънавият хазинаси: тарихий этнографик лавҳалар. – Тошкент: Ўзбекистон, 1999. 126-б.

Рахимов А.У. Тилшунослик тарихида грамматикани тавсифлаш моделлари ва уларнинг методологик аҳамияти // ЎзМУ хабарлари. 2011. 4/1-сон. 118-б.

Махсудов Д.Р. Мовароуннаҳр ҳанафий мазҳаби тафсирларининг қиёсий таҳлили (XIII – XV асрлар). Тарих фанлари доктори (DSс) диссертацияси автореферати – Тошкент, 2020. 11-б.

Сулаймонов Р. Нахшаб – унутилган тамаддун сирлари. – Тошкент: Маънавият, 2004. 9-б.

Воҳидов Ш., Қодиров А. Шарқнинг машҳур сулолалари. – Тошент: Akademnashr, 2013. 105-б.

Эшов Б. Ўзбекистон давлатчилиги тарихи (илк даврлардан XIII аср бошларигача). – Тошкент: Marifat, 2009. 223-б.

Эшов Б. Ўзбекистонда давлат ва маҳаллий бошқарув тарихи. – Тошкент: Янги аср авлоди, 2012. 198-б.

Алимова Д.А., Филанович М.И. Тошкент тарихи (қадимги даврдан бугунги кунгача). Қайта ишланган иккинчи нашри. –Тошкент: ART FLEX, 2009. 37-б.

Абдуллаев И., Ҳикматуллаев Ҳ. Самарқандлик олимлар. – Тошкент: Фан, 1969. 9-б.

Абдуллаев И. Бухоронинг арабийнавис шоирлари. – Тошкент: Фан, 1965. 3–4-б.

Абдуллаев И. Абу Мансур ас-Саолибий. – Тошкент: Ўзбекистон, 1992. 3-б.

Аҳмедов А. Улуғбек Муҳаммад Тарағай. – Тошент: O‘zbekiston, 2011. 36-б.

Алимова Д.А., Филанович М.И. Тошкент тарихи (қадимги даврдан бугунги кунгача). Қайта ишланган иккинчи нашри. – Тошкент: ART FLEX, 2009. 40-б.

Буряков Ф.Ю. Генезис и этапы развития городской культуры Ташкентского оазиса. – Ташкент: Фан, 1982. С. 164.